IZVJEŠTAJ: Zla Kolata

    0
    42

    Sjedim na jednoj stolici, noge su mi na drugoj jer na ovaj način najmanje osećam upalu mišića, a osmeh mi je na licu -”niđe veze”. Nisam ni očekivala da će uspon na najviši vrh Crne Gore biti ”lak”, ali zahvaljujući dobroj ekipi, još boljem vođi, Ani Medojević, kruškama koje se ”prosto tope u ustima” i grandioznom pogledu sa vrha, sećanje na ovu akciju uvek će mi izmamiti osmeh na lice. Kruške su vredne pomena jer smo sa kruškom u tečnom obliku nazdravili na vrhu, a svaka pauza je prerasla u takmičenje između čika Voje i Baneta – osoba koja uspe prva da ih izvadi iz ranca i posluži nas, imaće lakši ranac. Zato smo uspon na Zlu Kolatu svi složno proglasili ”kruška akcija”.

    U petak 04.09.2015.god. krećemo iz Podgorice Bane, čika Voja i ja (Viktorija). U Mojkovcu nas čeka Ana, u Andrijevici se kupuju kruške, u Gusinju od Elvijana uzimamo ključ od doma ”Branko Kotlajić” u koji stižemo oko 20h. Sledi uobičajeni ritual, večera ili ”Lav” i meza uz priču o planinskim dogodovštinama. Zapažamo plakat na vratima: ”Ništa ne miluje tako nežno kao planinski vetar”. Razmišljamo kako će nam biti sutra jer je na svim sajtovima vremenske prognoze najavljena kiša od 16h. Već u 22hsmo bili u krevetima jer ustajemo u 4:45h.

    Dom napuštamo u 5:15h. U selu Vusanje kod stare karaule (1060 mnv) nas čeka peti član, Dino kojeg smo odmah prozvali Dino Merlin. Dok smo još odmorni, sveži i čili, cilj našeg vođe je da pratimo slovenački tempo, nakon 1h hoda sledi pauza 3-5 minuta, da bi na vrhu bili do 11h. Na turu krećemo prema Aninom satu 7min, prema mom 5min, a prema Banetovom 2 min. pre 6h. Znači, nismo Švajcarci jer nemamo tačne satove, a nakon 2,30h hoda shvatamo da nismo ni Slovenci – usporava nas česta upotreba ruku na kamenim blokovima i branje malina na 1800 mnv. Na prevoju Preslopit (2130 mnv) vetar nas je tako intenzivno milovao da smo odmah morali obući jakne i staviti kape na glave. Vrh osvajamo u 10:40h, 20min. pre očekivanog vremena. Ana je zadovoljna našim tajmingom pa će nas častiti obilaskom još jednog vrha, Ravne Kolate. Ne znam čemu bih se pre radovala, uspehu što sam na

    2 535 mnv, ili što konačno sedim izuvena, pijem nes i uživam u grandioznom pogledu na ceo masiv Prokletija, brojne druge vrhove…Nakon obaveznog zajedničkog slikanja sa zastavom ”Komova” i sa parom iz Nemačke koji je razapeo šator na vrhu, vetar počinje još intenzivnije ”milovanje”. Napuštamo vrh u 11:10h. Pogled sa Ravne Kolate ostavlja još jači utisak na mene. Kako žive ljudi zimi u dolini Valbone? Navlače se oblaci, moramo da požurimo sa spuštanjem.U 13hpočinje kiša koja je najavljena tek u 16h. Sreća pa prestaje nakon par minuta. Više puta nas je prepadala. Do kola stižemo u 16:15h. Čestitamo Dinu Merlinu jer je ovo njegova prva planinarska akcija. Naravno, na kraju ture, Ana je izgovorila već tradicionalne reči ”Komova”: ”Mislim da je ovo najbolja ekipa do sada”!

     

     Viktorija Vujić

     

    Kao i uvijek, galeriju fotografija možete vidjeti na:https://goo.gl/photos/a4VDTpWHWequvepr8

    Podijeli
    Prethodni tekstNAJAVA:MOKRA-CARINE
    Sledeći tekstNAJAVA:MOKRA-CARINE

    Postavi odgovor

    Please enter your comment!
    Unesite Vaše ime ovdje